Ми сами, у свакоме трену, одлучујемо о томе, да ли ћемо бити смртни или бесмртни.

Ми сами, у свакоме трену, или потврђујемо или оспоравамо свој вечан живот.

Све зависи од нас самих, односно: све зависи од наше свесности и свести.

Вечан живот, живот без почетка и свршетка, нисмо од Творца добили безусловно, већ – напротив! – условно: да свагда и увек изнова, својом свесношћу и свешћу, или потврђујемо или оспоравамо свој вечан живот.

Стваралачке могућности и уз њих стваралачку слободу што смо Творца добили, нема ниједно друго биће у свеколикој Васељени.

Ми сами, својим стваралаштвом и непрекидним стварањем, припомажемо Творцу у стварању нашег вечног живота.

А што значи: уколико ми сами не припомажемо Творцу у стварању нашег вечног живота – а стваралаштво и стварање се увек одвија кроз свесност и свест – онда ће наш живот из вечности пасти у безвечност, из непролазности у пролазност, из бесмртности у смртност. 

Дакле, колико смо у стваралаштву и стварању, а с тим у свесности и свести, толико ће и наш живот бити вечан.

У противном, наш вечан живот ће бити само једна заувек пропуштена прилика, само једна опсена нашег неосвешћеног стваралачког духа.

Вечан живот, уистини, морамо да заслужимо: кроз стваралаштво и стварање, кроз свесност и свест!