Није сасвим тачно …. да треба човеку да буде свеједно… Садашњи тренутак није пун, aкo га не живиш како ваља – / ако дођем у стање, да ми је све свеједно …а то значи да би свако, себи, требао да буде довољан – јер шта ће му ишта??????. неће бити ни радости…. ако оно што желиш …дође – а ипак се нешто жели… Ионако је свеједно – то није тачно! Ја не осећам тако а верујем ни многи други – или не разумем – ја то видим као равнодушност – а ту љубави нема… а када љубави нема… то је с м р т вечна…
Драга Свамила,
Закључница Када схватимо и разумемо да је Све Једно , онда нам постаје “свеједно“ ….. није никакав пасивизам или пак одустајање од живота …. та закључница је управо изведена после много борби , крви,зноја,труда,спознаја… тек тако рањен и уморан од тих изазова и искушења … почињеш да разумеш да си Ти у ствари све време био у борби сам са собом … ти си у тим борбама хтео да промениш спољну слику света … да исправиш ове или оне неправде… увукли су се немири , неспокојство , нестрпљење у душу …. али гле парадокса .. то тако мора да буде … Сви ми морамо да прођемо те животне препреке … тај пут је дуг и трновит ……. Тек кад усвојиш појам да ти је “свеједно“ онда добијаш радост, весеље и лакоћу живљења … разумеш да спољне слике света требају баш да буду овакве какве јесу … успео си да вратиш своје Више Ја у њедра , срце види јасније и лепше свет око нас… тек тада се истински и искрено радујеш животу … нестала је тамна чемерна слика коју су нам нон стоп сервирали у наше умове и срца… извадио си отров из душе … црви и паразити су заувек изгубили свог домаћина … они нападају само слабе, болесне , трупце од тела … а беже од радости весеља и светлости …. Што рече наш Песник морамо да превазиђемо садашњост , смртност и да својим мислима и делима отворимо врата Вечности и Бесмртности
Колико год желели да имамо,не можемо имати више од онога што нам је у срцу.Како мислили,тако сневали,како сневали тако на јави бивало.Ако усмеримо себе на унутарње светове,на оне знакове које суште биће нам казује-живећемо животом којим желимо.Жеља није нагон,испољавање људског прохтева.Она може бити суштина живљења.Када се одрекнемо свега добијамо све,јер тада они најнижи прохтеви бивају спутани,потиснути.Ми нисмо вођени тим ниским побудама барем не би требали.Биће је бит свега ако успе да дозове оно што је на почетку имало.Није битан циљ него пут којим ћеш доћи до њега.Путеви су многи али само један смер води срце,…Битно је само умети читати знакове поред пута…
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Није сасвим тачно …. да треба човеку да буде свеједно…
Садашњи тренутак није пун, aкo га не живиш како ваља –
/ ако дођем у стање, да ми је све свеједно …а то значи да би свако, себи, требао да буде довољан – јер шта ће му ишта??????. неће бити ни радости…. ако оно што желиш …дође – а ипак се нешто жели…
Ионако је свеједно – то није тачно!
Ја не осећам тако а верујем ни многи други – или не разумем – ја то видим као равнодушност – а ту љубави нема… а када љубави нема… то је с м р т вечна…