Њене сузе, на длан скупих

На највишу планину света, пешке се запутих

 

Када до врха, стигао сам

Црно Небо, погледао сам

 

Небо, црно било је

Да језу и страх, представљало је

 

Тамо на врху планине, хладно било је

Да Сузе њене, на длану мом заледише се

 

Принео сам длан устима

И топлим дахом, смрзнуте Сузе одледио сам

 

Љубавне речи, тада изустих

Сузе њене, на Црно Небо испустих

 

Тако су од Суза њених, настале Звезде

А од даха мог, Месец