Драган Симовић: Најдуже сам путовао до срца својега…
Најдуже сам путовао
до срца својега.
И најжешће битке
са самим собом
водих.
И највеће патње и боли,
гле!
души својој
наносих.
И све што бих другима чинио,
мени се враћало;
и све што би други
мени чинили,
њима се враћало.
И када сам,
најзад,
после векова лутања,
стигао до срца својега,
победивши самога себе у срцу својему,
тада сам,
у трену једном,
схватио:
да ја
ни једног јединог непријатеља немам
изван себе
самога!


Истина!!!Сви они који нам чинили неправде јесу уствари били учитељи наши.Да научимо да себе усмеравамо.Свако у нашем окружењу је наше огледало,што нам на њему сметало то на себи мењајмо.И непријатељ није видљив он је скривен дубоко у нама,црв убачен у генетски код…Али да није лошег добро не би напредовало,расло,уздизало се…Зато је природна равнотежа ту да успоставља поредак.Еквилибријум…
Зато свака промена креће од нас,није ништа ни довољно далеко а ни близу.Све је у једном…