Сваки пробуђени и освешћени Бели Србин мора, између осталог, поред свих иних дужности и задатака, да ствара и лични мит о себи.

Поред општег мита о Беломе Србству, он мора упоредо да ствара и властити мит о себи као суштом бићу Белога Србства.

Стварање личног мита о себи јесте изравно повезивање са Белим Србством у Вишњим световима, у Језгру Акаше, а иза тога следи и повезивање са Белим Боговима, Духом Стварања те Извором Живота.

Лични мит о себи ствара се и обнавља без престанка – из дана у дан, и часа у час.

Мит о себи тако бива непресушан извор животног дејства и стваралачког надахнућа.

Стварањем мита о себи прелази се из пролазности у непролазност, из безвечности у вечност, из смртности у безсмртност.

Онај ко није створио лични мит о себи, тај и није живео на вишњим ступњевима Творчева Присуства, већ је свој бесцен-драгуљ живота протраћио служећи најприземнијим страстима, поривима и прохтевима дебелог црева.