Ударило царство
Мртвих
На шачицу
Живих
Па их море
Ал жив се огањ
Не да стишати
Ветар етром
Подпирује
Сунце светлом
Дарује
Стаде небом
Војска да маршира
Чизма јака
Како горе удара
Тако доле одзвања
Ехо говор простора
Не сакрива близину
Громова
На концу
Добијене битке
Уже прекину се
Небеса се умирила
Земља у сан утонула
Сневала
Гонећи вечност
Себи мира донела
Васељеном плови
Витез
Варнице сабљу му красе
Удар о звездану прашину
Стаде земљу
Да целива
Љубав из њега прелива
Њега је она одхранила
На небеске дворе
Послала
Мајко шта си доживела
Да род твој спава
На судбинском путовању
Суза се ужарила
Отежала низ образ
На тле пала
Роде дошо си к’мени
Да саставиш растављено
Пробудиш успавано
Отераш непозвано
Опет живи се буде
И бивају вечни
Свесности немају
Што се збило
Да једно их време
Замрзло
Умало уништило
Ал осећају
Радују се и плачу
Ћути мајко
Тихуј
Колико мање знали
Више ће трагати
Колико трага оставе
Толико свет прошире
Људска је нарав
Чудна бољка
Ако преда њих
Ставиш све тајне
И сазнања
Истина ће деловати
Мања
А друга страна
Тада делује исправна
Зато мајко сакриј трагове
Ко се помучи
Нека одгонетне