(Раданској Вилин-деви)

Сва Бића су рођена од Светлости, и сва јесу Светлост, зато што Живот јесте Светлост.

Сво Биће је Светлост, и све је у Бићу –

Светлост!

Наше су мисли Светлост; наша су осећања Светлост; наше су речи Светлост; и наша крв је Светлост.

Колико се Светлости улива у нас, толико се и Љубави излива из нас.

Што више примамо, све више и дајемо.

Што више дајемо, све више и примамо.

Ако не дајемо ништа, нећемо ни примити ништа!

Наше је Биће Светлост; и наше је Суштаство од Светлости.

Љубав је Истинита Светлост.

Онај кога љубимо, бива озарен Светлошћу, и Светлошћу нам, благодарјем, узвраћа.

Све што шаљемо било коме, то нам се одмах враћа, попут Сунчеве Ждраке што се

од Зрцала одбија.

 Светлост је у нама бесмртна и вечна.

Ако смо од Светлости и Светлост, онда смо и ми бесмртни и вечни.

Само оно што није од Светлости и Светлост, бива смртно и трулежно.

Биће је Светлост, а Небиће је Тама; Биће је Живот, а Небиће је Смрт.

Биће се труди да Небиће у Биће преведе; Небиће се упиње да Биће у Небиће преокрене.

На тој вечитој борби, између Бића и Небића, заснива се  Свевечни Поредак у свим видљивим и

невидљивим световима.