Тимочка Бела Вила: Универзал…

Сусрет…
НеОбичан…
У празном простору.
Светлост ни за шачицу, кол’ко сенке
да се одају, погледи да се сусрећу.
Ко је бирао ову димензију? Мени не
одговара! Гуши, ова…одаја…Не, то није
материјална суштина,…Одаја
није…,подвала праволинијска…
Ја то снила никада нисам. Одабир са
супротне стране…
Значи.
Изволи.
Домаћин почиње добродошлицу!
Немуштим говором описујеш
кружницу. Центар не погађаш, идеш
наоколо,изоколо…Сувишност одлика
терета. Површност без престанка.
Неспремност није моја одлика. Делује
припрема-Вечита.
Вређаш!
Псујеш!
Одузети ми нећеш-Равнотежу!
Могу ли ја завршити ову…
параду гнева-твојега.
Од свега што је изговорено са твоје
стране,ја-Нисам прихватила.Остало
је ту међу нама…лети и чека неког да
прикачи се.
Размисли!
Ако ти ја не прихватим поклон којим
ме дарујеш,…Коме остаје?
Теби!
Отуда боје на твоме лицу!
Пурпур…асоцира…Жаоке сустижу…
Свако бира своју истину!
