Верица Стојиљковић: Помисли само, колико нас неба чека…
Помисли само, колико нас неба чека
Негде тамо, високо, дубоко, и
Близу и далеко
Колико ће шумети листови разних боја
Нашег дрвећа многобројног
Тамо негде и близу и далеко
О колико ће ветрова свирати међу
Врховима планинским, блиским и далеким
И колико ће вила водених нама певати
Песме прастарих времена и блиских
И далеких
Колико ће птица пролетети над нама
Негде овде и негде тамо
О колико ће крила под грањем шумети
О колико ће искри воде од
Сунца запламтети и колико ће звезда
Нас на путеве испратити и дочекати
Колико ће, пута руке се испреплетати
Над цветовима безкрајне љубави
Колико ће имена наша пута, на табли
Се срцем исписати овде и тамо негде
И близу и далеко
И колико снова се одсањати
Заједничких заталасаних одјецима
Гласова душа наших
О колико, о колико ће трнових ружица
Румених исцветати на пољима бројним
Нашим душама вајаним
О лепоте радости ходања
По травама смарагдним
Животима блиским и далеким, а нашим!
Помисли само!


