Ирена М. :Синхроницитет

Где губе се путеви
Светлост не допире
Универзум изгубљен
Чека
Неко ново лето
Освешћен тренутак
Исправиће неко
Нису честица
Гомиле
Наједном пресахнуле
Па обогаљено
Моле
Да им се живот
Надахне
Нису језгра
Векови
Наједном исчезли
Па вулкане
Моле
Да магма се ужари
Нису
Чека се
Са копља
Одблесак
Разломљено огледало
Да пресече невиђено
Ко то повезе
Везује
На ове свете данове
Ко то плаштом
Прекрива
Оно што полако
Се открива
Путеви наводе
Светлост указује
Универзум
Нов ствара се
Да ли то небом
Прође небеска кочија
Ког заболе очи од плаветнила
Тај у новом свету не пребива
Маске падају
Када се доба сусретну
