Моћ
Кад топи се
Земља
Претаче
У сјајно грумење
Ноћ
Копни
Стапа се свежином
Јутарњег даха
Потребног праха
Нису дамари
Тела увели
У предворје
Нису бели ждрали
Открили тајне
Своје
Нису тонови
Открили
Тачку
Где се материја раздваја
У могуће спаја
Јунак је то
Срце ослободио
Пустио га
Да туче само
Спустио га
Нама пред кораке
Да докаже
Да смисла има
Кад сврха постоји
Тражимо
Да даривају
Нас свилом
А заслужили
Ни најмање нисмо
Стадо
Исто чује
Види
Завиди
Тугује
За неким вајним
Пољима
Којих нема
Ни у сновима
Неће сваком
Ко мисли сањиве
Усмери
Уистини да се
Прикаже
Свако добија
Оно кол’ко му
Срце вреди
Таква је размена
С Богом
Увек била
Посреди…