(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

С вечери, у сутон, узлећу галебови са Дунава, и прелећу преко врта мојега за тиховање, звонећи и клицајући подно румених облака, на зелен-плаветном небу, на небу од тиркиза.

У јатима прелећу галебови, златно-румени и пурпурни од вечерње светлости Сунца на заласку, и њихов жубор и жамор, у висини, буди у мени праискону сету, а да не знам што!

У великим јататима галебови прелећу, правилно распоређени у клин и у стреле, извирући и наступајући из дубине, као војске небеске, на тиркизном бојном пољу што се унедоглед простире, по дубини и ширини, наизменице се смењујући од зачеља ка челу, и повлачећи се са чела према зачељу.

Све јато за јатом извире и навире, као да из валова Дунава узлећу јата и ројеви крилатих риба, што се, у трену, у галебове премећу, и чини се, као да нема конца и свршетка томе, као да ће јата сребрних, златних и пурпурних галебова, спрам румених зрака залазећег Сунца, вечито да извиру и навиру, све до свршетка света.

Док нада мном прелећу галебови, с вечери, у сутон зелен, ја их пратим и сазерцавам из бића сневајућег својега, у стању исконог тиховања, и на тренут ми се причини, да сам и сам галеб у бескрајном јату и мноштву галебова.

 

02

Са Дунава подухује вечерњи дашак, и у врховима крошања трепери, шуми и шушти жуто и румено лишће, што се откида са грана, а потом лепрша, лелуја и вијори укруг, описујући тајинствену завојницу тренутка, изван времена, у вечности.

Свежина вечери допире са Дунава, и пун Месец –

 огроман, румен и жут – изгрева понад тиркизног горја у даљини.

 

03

Некад ми се причини, да мој живот и није био стварност у овоме свету, већ да је неко, тајинствен и далек, сневао дивотан сан, у којему сам ја, само у том сну божанског сневача, тајносано живео.

Све што је било, па прошло, као да, уистини, и није било!

И чега год да се присетим, и чега год да се из времена минулог машим – све је као сан, као дашак вечерњи, што у трену наиђе и, у трену некамо мине.

 

04

Слобода је само у тренутку сневајућег стања.

Све док сневаш и машташ, дотле си и слободан!

А чим изиђеш из свог сневајућег бића, већ си се упао у невидљиве замке овога света –

света у којему владају закони

нужности и принуде.

 

05

Сви у свету желе да те улове, да те приграбе и присвоје, за себе; да будеш њихов, да будеш свачији, а да никада не будеш свој.

Само снагом стваралачког бића и духа, можеш да се заштитиш и одбраниш од света.

Сваки други покушај бекства из света – завршиће се твојим поразом!