Стари Словен: О душо моја

Певушим северним ветровима,
Док лебдим изнад планина и шума,
Изнад Рода мога.
Полети, и лети, о душо моја,
Да погледам са висине,
Тe лепоте и те милине.
И ја осећам и знам…
Да је Природа мој Храм,
Да је Она – моје божанство.
22. дана, месеца лажитрава, 7525. године
