Оно што бодри може и да кори, прекорава…Оно што саставља може и да раздваја, разара…
Лице једно ал медаља двострана. Ми бирамо наличја…
Граница између љубави и мржње кажу танка је…Није она не подвлачи се. Кад крв ври, тело дрхти, пламен низ кожу ниче а треба нам кисеоника…ватра се распламсава, језик речи не бира, похота место не тражи…Све исти начини, дефиниције ал не даје исто обличије.
Оно што заварава је пут наизглед исти, али са друге стране простора…Зато нам је воља додата као ствар избора.
Док друге гледате и желите исти бити…Није ствар бити калуп некога него бити свога света подлога.
Бирајте по души, интуицији не при светини и њиховој негацији. Позитив некога је ваш негатив…Површина се лако мења, суштина кад се слегне прашина-стамена.
Извуците из себе – Вас, није напољу, није у простору, кључ је у микроКоСмоСу…
Мали простор једне целине, диже свет у висине. Светлост и простор је јединство – просветлимо се(не дајмо се)!