Србију је готово немогуће

одбранити и сачувати

од самих Срба!

Први пут,

у повесници човечанства,

 један народ

 разара и уништава

властиту државу.

Први пут,

 у светској повести,

 један народ ратује

против самога себе

до потпуног истребљења.

То –

нити је било,

нити ће игда бити!

У овом народу,

за који негда веровах да је мој,

 ја сам туђинац на земљи туђој.

Нити је ово мој народ,

 нити је ово моја држава,

нити је ово моја родина!

А, можда, ни ја –

нисам више ја!

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

Видео сам и схватио, да ће овај нараштај срба посве разорити, уништити и сатрти све што је србско, да ће растурити и распродати Србију, тако да после њих, после овог нараштаја србских изрода, неће ништа одвећ остати ни од Србства ни од Србије!

Међу овим нараштајем срба, гле! нема ни три посто расних, самосвесних и самобитних Срба – Белих Срба!

Ја сам све време, уистини, сневао и певао о Србима који одавно не обитавају у овоме свету, који су ко зна кад још отишли са Мидгард-Земље, настанивши се у неке Вишње оностране светове – у Акашу, у Небеску Србију.

По мојим дубоким унутарњим увидима, нема више никакве сврхе да се ова мањина, ових три посто расних, самосвесних и самобитних Белих Срба, труди и жртвује за ово и овакво србство, за ову и овакву Србију!