Марширају
Чизме оловне
Чују се
Тако под теретом
Камен кад пуца
Од поплаве
Најезде бујице
Што није укорењено
Лако измени се
Отргне се
Нестане
Макне са мртве тачке
Место промени
Ново настани
Није војска под генералом
Командом његовом
Па маршира уједначено
Ко да добоши
Означавају време једно
Кад се срам
Осуђивао
Погледима испод очију
Кад лупало се
Док СВИ не чују
Наук свима
Ритам откуцаја
Срце бележи
Тако звучи издаја
Човечија
Није војска Земљу газила
Није војска ногом крочила
Генерали силни похитали
Ка висини
Неким мирним пределима
Где се њина знања у ген пренела
Па се душа жива свима разделила
Па се чело од истине узнело
То небом трење царује
Две силе неизмењиве
Одмеравају силу
Практикују равнотежу
Развијају вештину
Кад већ доле не чују тишину
Решиле и оне да се огласе
Кад већ може народ
Пропадати од досаде
Не налазећи сврху
Што не би оне
У Рајском врту