Драган Симовић: Поздрављам…
Поздрављам свако дрво, сваки цвет…
Поздрављам облаке, птице, звезде…
Поздрављам Сунце на заласку, плаветно горје у даљини, поље младога жита и црвена мака…
У свему што видим, гле! има и мене.
О, у свему ме има!
Кад уђем у шуму, поздрављам свежину што мирише на маховину и труло лишће.
Поздрављам лахор што умилно и сетно шумори у модрим крошњама столетних дубова.
Поздрављам шишмише што у вечерњи сумрак круже нада мном, док, ослушкујући откуцаје властитог срца, лагано корачам сеновитом стазом на месечини.
Поздрављам, о, све вас, знане и незнане, поздрављам!
(Негде у банатским пољима, 21. цветног 7526.)

