Владан Пантелић: Ловите самоспознају


Ловце не благосиљам !!!

Ловци саплетених и погурених корака

Са чудним предумљем умљем и заумљем

Време им је закривљено а видици крвави

На небу многобројство прелепих шар птица

Уранила и урокљива комшинка превиднша

 

 

 

 

 

А ја из невидиша крећем сам на видиш

Опет и опет пењем се на заравњену стену

Мрак је мркли али ми је у души меко и бело

Ту ћу остати дуго да предвиђам и стварам

И циљно кривим нишане птичијих крвника

 

 

 

 

 

Дослух са облачјем  – проричем да киша сипи

Беж те вране свраке чавке и соколи брзани!

Беж те ласте гаврани креје и дугорепи фазани!

Беж те црвенперке косовке врапци и пупавци!

Бежи кувикушо и бежи бели онострани орле!

 

 

 

 

 

Мудрост не лежи у алавој у дугопрстој руци

Учи дању – ноћу по дијагонали и вертикали

Читај природу одједном и у густом сажетку

Мудрост је само оно што светиском деснице

Исцедиш из седам кила грана суве дреновине

 

Збирка – Поеме Светла и Ваздуха

 

 

 

Постави коментар