Ово ће се неизвесно кретање завршити

Сунцем. Осећам то померање југа

У свом срцу. Мајушно подне се руга

У камену, варница што ће осветлити

 

 

 

Звездани систем мог крвотока.

А дотле све што буде нек је због песме. Друга

Утеха нам не треба. То трајање се руга

Претњи црног и отровног неког сока.

 

 

 

Не, неће се отровом то путовање завршити.

Неки ће свемир поново да нас створи.

Макер слепог лица и мрачног срца реч праву изговори.

У камену спава мало сунце што ће нас осветлити.

 

 

 

Чујеш ли звездани систем мог крвотока!

Понављам: неки ће свемир поново да нас створи

Макер слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори

Над претњом црног и отровног неког сока.