ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Заиста, сваки човек има своју духовну звезду, преко које васпоставља онострану везу са Створитељем и Васељеном.

Ми ту своју звезду не можемо да видимо физичким очима, но, можемо да је сазерцавамо својим унутарњим видом, када јој се посветимо.

Ако у свом унутарњем бићу и суштаству потражимо своју духовну звезду – наћи ћемо је, зацело!

Видећемо је унутарњим видом и, препознати.

Она ће да нас обасјава и греје изнутра, кроз наше срце.

Она је наш водич кроз оностране духовне светове.

Њу неке традиције називају и анђелом чуварем.

Спрам човека је и звезда.

Какав је човек, таква је и његова звезда.

Неки од нас имају белу, неки плаву, неки жуту, неки зелену, а неки, пак, сиву или црну звезду – све у зависности од наше душе и нашега суштаства.

Када се заврше сви наши животни токови на Мидгард-Земљи, када стекнемо одређена виша знања и образовања у овоме свету, тада се, свим својим вишим телима, сједињујемо са својом духовном звездом.

Сједињени са својом духовном звездом, постајемо, уистини: Једно-са-Суштаством, Једно-са-ПраВодеаном, Једно-са-Извором Живота.

(Страницу из књиге ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ РАТНИКА снимила В. М.)