Драган Симовић: ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА – ЖИВОТ ЈЕ ОДАВДЕ ПА СВЕ ДО ВЕЧНОСТИ
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Живот је Одавде па све до Вечности.
Живот одувек јесте.
Живот ће заувек бити.
Није било Времена у којем нас није било, нити ће бити Времена у којем нас неће бити.
Јесмо и бивамо, бивамо и јесмо!
Кад то схватимо и освестимо, Живот нам је песма.
Тада живимо онако како певамо, онако како дишемо, онако како пијемо воду.
02
Немојте дозволити да вас паразити и рептили убеде, да је Живот мука и невоља, да треба вазда радити и ринтати попут марве.
Немојте да радите за њих – паразите и рептиле, већ радите и стварајте само за себе, само због себе, због свог развоја и узлета, радите и стварајте за себе и своје ближње, за Створитеља и Васељену.
Паразити и рептили владају овим светом, владају људима поробљеног ума и закржљалог духа, али ви – имате слободан ум, слободан и развијен дух и, стога – будите своји на својему, будите вазда и навек!
03
Сваки наш рад мора да има виши смисао и вишу сврху.
Ако наш рад нема виши смисао и вишу сврху, онда је то пут болести и смрти!
Васељена је богата и пребогата; у Васељени има свега у изобиљу.
Што год нам затреба, даће нам Васељена!
Учите, школујте се и образујте – али, само за себе!
Немојте учити, школовати се и образовати да бисте сутра ринтали од јутра до сутра за неког паразита и рептила.
Нека ваше Знање буде ваше најубојитије оружје!
Само Знањем можете победити све враге и душмане, све паразите и гмазове.
Зато се паразити и гмазови највише плаше будних и освешћених, самосвојних и самобитних личности.
04
Паразити и рептили већ столећима и тисућлећима скривају Знања која ослобађају, и, уместо Знања која ослобађају нуде вам она друга – лажна знања, да би вас преко тих лажних знања држали у тамницама овога света као последње робље.
Моја је Дужност – али и мој Задатак од наших Белих Богова – Дужност и Задатак ведсрбског и вилинског песника, да вам откријем она Знања која већ тисућама и еонима гмазови и паразити скривају од вас.
Пробудите се и освестите и – летите Пут Белих Орлова!
05
Дужност свих Белих Срба и Белих Србкиња јесте да помажемо и спашавамо једни друге.
Много паразита и предатора је ушло у Србију и, преко својих фирми и агенција покушавају да поробе Бело Србство, да Бели Срби и Беле Србкиње раде у њиховим фирмама и агенција од јутра до сутра, попут теглеће марве.
Немојте нипошто пристајати на то, презрите и пљуните на све њихове послове и – будите своји на својему!
Радите самостално било шта, радите самостално и удружујте се између себе, али нипошто не пристајите на њихове послове.
Све су то паразити, предатори и рептили – без душе, духа и свести!
Јер, колико ви поштујете и цените себе, толико ће вас и свет поштовати и ценити.
И ово да знате и, памтите:
Ниједан будан и освешћен, самосвојан и самобитан Бели Србин није умро од глади.
Ниједан и – никада!

