Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Гнев Белих Богова
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Вечерас сам, изненада, у једном трену тиховања, примио поруку из Вишњих светова, из Акаше, да наши Бели Богови убрзано заводе ред и поредак на Мидгард-Земљи.
Све преузимају у своје руке, и почињу да дејствују веома жестоко, јер су схватили, да само жестоким и муњевитим ударом по паразитима и рептилима, по мрачним ентитетима, могу да спасу Мидгард-Земљу и своју а нашу Звездану Расу.
Овог пута, наши Бели Богови биће жешћи и немилосрднији према свим вразима и душманима нашег Рода него икада раније.
Од дугог чекања да се човечанство пробуди и освести, наши Бели Богови су већ постали гневни, и стога ће, у времену наступајућем, без милости кажњавати и сатирати све оне који су постали верне слуге паразита и рептила, све оне који су сметња и препрека на путу духовног развоја нашег Звезданог Рода.
Јутро Сварога већ убрзано расте и напредује и, нема се више времена за оклевање и чекање.
Ко није с нама и уз нас, тај је наш душманин и враг!
У овом рату наших Белих Богова, гле! нема неопредељених, нема несврстаних и нема неодлучних.
Ко год није за Светлост – тај је, зацело, за таму!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Човек се састоји:
од материјалног тела, КРИСТАЛНОГ ЗЕМЉИНОГ ТЕЛА;
етерично-флуидних токова Е, или ВОДЕНОГ ТЕЛА;
све то обухвата дух, или НЕБЕСКО ТЕЛО;
и прожето и осветљено је СВЕТЛЕЋИМ ТЕЛОМ, као изразом љубави, свести, божанствености.
Када неко и нешто настаје прво се формира светлеће, па небеско, затим водено, и на крају кристално тело
Поред бића светла постоје и бића таме. Она за своје преживљавање користе паразитске начине постојања.
Роде, обасјај Живот Живом Светлошћу, сведочи собом Истинску Љубав, и Радости биће са нама.
Иван ХРАСТ
Добро си приметио Песниче!
Јер уђох у шуму, и осећај ми рече да је свет Природе дигао устанак.
Да неможе да дозволи даље бахато уништавање свега живог.
И поглед ми ухвати бесловесне пилоте који авионима злочиначки засипају отровима Небо и Земњу изазивајући климатске промене и трујући све живо.
И онда чух:“ Ваздух више није њихов, гушиће их, Вода није више њихова, троваће их, Земља не жели да их држи, измиче им се“.
Приметих да су Светови Биљака и Животиња кренули у бој.
Видех Човека и Човечицу наге и светле, сједињене са Природом, где својим животним, јасном стваралачком мишљу постављају границу раздвајања Светла од Таме.
Почело је…
Иван ХРАСТ
Виђени доживљај 31.05.7525.г. око 15 часова на Делијском вису