У плаветнилу вечерњем над Србијом
зна ноћ шта зора рађа
сјај обасјан над водом тијом
кренусмо Небу из безнађа

И србски Орао зна између грана
да велика тајна Србија није
у јаме сунце кад потања
тешко ономе ко нешто крије

Кад љубавни сонет замене гробљанске алеје
и искрчени шљивари престану расти
тад људи занеме а стада не блеје
зна се у замку тајне Србија ће пасти

Да све тајне и зла оду
дочекаћемо Бог сунца ће дати
али ко ће бачене низ воду
године изгубљене данас да нам врати