Небројено кристала земља шаље- на пут

из утробе своје,  их вади – на светло дање

Ено, већ виде се врхови њихови – пуно поље

 

 

 

Шта чиниш, Мајко,. . .питања се роје

Да л спремаш се за светла пут …  или

сјаји то љубав твоја за нас овде, преостале

 

 

 

Светле жита, видим  и дрвеће корење помера

и радује се свака птица –селиће се и планине

потоци, реке, мора и капи златне – кишне

 

 

 

Светло топлине, поздрава, шаљеш. Мајко,

земљо пред пут – додирујеш наше руке,

љубав спушташ на  дланове. ..  сваком

 

 

 

расту твоји кристали Мајко  – нама поздрави

расте земље светло – од њега и сунце јача –

на рукама нашим  – срца твог пламенови