Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Божје Суштаство
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ко год саучествује у Божјему Стварању, тај проналази Лепоту свуда око себе.
А где је Лепота, ту су, гле! Љубав и Доброта.
Лепота, из свог Суштаства Лепоте, без престанка исијава Љубав и Доброту.
Сваки стваралац и градитељ, сваки песник и уметник, сваки пробуђен и освешћен човек саучествује у Божјему Стварању.
Јер, Бог у Свом Стваралашатву ствара и кроз нас – кроз нас и преко нас!
И, све што ми у својему стваралаштву стварамо – стварамо, уистини, кроз Бога и преко Бога.
Бог је Једно Те Исто Сушатство с нама.
Бог не може бити Једно Те Исто Суштаство без нас, већ једино с нама.
Бог Је Потпун само онда када је с нама, и у нама.
Бог нас ни на један једини тренутак не оставља саме, већ је свагда и навек с нама и у нама.
Бог је истовремено и Једнина и Множина.
Један Је Те Исти Бог и у мноштву Богова, и у мноштву Бића, и у мноштву Суштастава, и у мноштву Светова.
Љубав, Лепота, Доброта, Светлост, Истина, Правда – све су то тек различита Божја Имена, но, Божје Суштаство остаје Једно Те Исто у Свему, без промене.

