Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Божје Суштаство


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Ко год саучествује у Божјему Стварању, тај проналази Лепоту свуда око себе.

А где је Лепота, ту су, гле! Љубав и Доброта.

Лепота, из свог Суштаства Лепоте, без престанка исијава Љубав и Доброту.

Сваки стваралац и градитељ, сваки песник и уметник, сваки пробуђен и освешћен човек саучествује у Божјему Стварању.

Јер, Бог у Свом Стваралашатву ствара и кроз нас – кроз нас и преко нас!

И, све што ми у својему стваралаштву стварамо – стварамо, уистини, кроз Бога и преко Бога.

Бог је Једно Те Исто Сушатство с нама.

Бог не може бити Једно Те Исто Суштаство без нас, већ једино с нама.

Бог Је Потпун само онда када је с нама, и у нама.

Бог нас ни на један једини тренутак не оставља саме, већ је  свагда и навек с нама и у нама.

Бог је истовремено и Једнина и Множина.

Један Је Те Исти Бог и у мноштву Богова, и у мноштву Бића, и у мноштву Суштастава, и у мноштву Светова.

Љубав, Лепота, Доброта, Светлост, Истина, Правда – све су то тек различита Божја Имена, но, Божје Суштаство остаје Једно Те Исто у Свему, без промене.

Постави коментар