Раздани зором очију својих
собу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима небеснице

Опарај од туге чипку палу на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно…

Док дрхте од дотицања,
дај наде знак да замахнем као паун уз нежно мирисно ти тело
и на црвене усне ти разгранам дугина крила, док напајам се влажношћу у умилном оку а потом

тихо бивам на недрима твојим.