Залутали сте овде?

Што се ти распитујеш?-Види га!Човеку мора стао ауто.Погледај господин,опеглан,углађен…Реците-Муку!

Немам је…А то господин иде по инерцији…Дефиниција угледнога заглеђује се по оделима.Пропало је то,…Увидео свет да то са погледима…не игра…

Добро синко,извини нас…Одкуда ти онда овде?У овим забитим селима само се још ми држимо.Докле издржимо,час имамо час немамо времена.Гледамо се и ћутимо.Све нас је мање-Немамо више ни са ким да се свађамо…

Знам!Туга је велика.Она удара тамо где је најјаче.Сломити некоме ноге и претпостављаш где ће стићи.Кичма нашега рода у селу се огледа.

Право причаш,мудро збориш.Тужно срце расположиш.

Онда нека је весело.Овде остајем.

Како молим?

Наследио сам од мојих кућу и имање.Постајем свој на своме,враћам се корену моме.Газда на свом здању у природном окружењу.

Размислио си?

Где ћеш веће среће од овога.Мисли ми се ужариле,изгубиле од асфалта.Журио сам и убрзавао по тим путевима…и сада сам на миру стигао.

Међу нас!

Међу Вас…Биће нас још,свакако…Оде један,други ал свако се опеко.Дивљина није у шумама него у срцима.Отуђили се људи једни од других…од себе самих.Пролазе дани,…

Наш си сада!

Ваш одувек!Мој је деда гласно говорио,у срце ударао и заклињао своје потомство-Ма шта били и радили,овде се вратили!

У то име-ЖИВ БИО!

И сине мани та одела овде се брзо подере и упрља.

Тако и треба,таква господа је потрошна.Него велим да наздравимо…Хајмо-Пиће за свакога!