Капима росе
Умивамо цвет
Загрљени нитима
Дубоког мира

У нама се
Пролеће буди

Отвара виолине
Да тамни снови
Одлећу брже

Да се планине
Овенчане звездама
Померају ближе сунцу

Бесмисао да нестаje
Док се у запупелом грању
Зором љубимо
И постајемо светлост

Беше то сан
Заблудом се храних
Погрешила сам
Нема песама о нама

Фото: Права слобода;Википедија