Јеси ли себична
или мудра,
инспирацијо луда?

Кад ти дође време,
жалиш се на мене
како те спопадам
и дању и ноћу,
да не би хтела
да дирам ти самоћу

Надахнуће моћно,
ти мене зовеш
кад ти требам,
а лаж је
да ником те не дам

Не љути се
и не бежи,
за моју љубав се вежи

Долазиш ми ређе него пре,
стисле су ме године

Сад кад зрело
морам да пишем,
ја лудујем и кидишем

Сад ћу те оставити,
шарена крпо,
и у самоћу ћу те бацити брзо
а ти се покај
што пољубац ми тражиш –
нећу! Да се не разнежиш!

Помиловање
добићеш тада
Кад нестану
моје муке јада.