ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Свет који данас стварамо у сновима, сутра ће бити наша Стварност.

Наша невидљива дела овога тренутка, биће видљива у следећем тренутку.

Суштина је у ономе што се не види, а не у ономе што се види.

Оно што се види, увек нас обмањује, док нас невидљиво никад не обмањује.

02

С ону страну свих варки, омаја и опсена, гле! обитаваш ти – сушт, битан и вечан!

Тамо где све престаје, твој истински живот тек започиње.

Ти си свуда посејан и свуда присутан – има те и тамо где мислиш да те нема.

Нема ни простора, ни простанства, ни времена, ни света у којему те нема!

03

Не брини за Бело Србство – оно јесте и бива, и – оно је вечно!

Твоје је само да знаш: да јеси и биваш, да си вечан, да вазда изнова васкрсаваш, да се свагда снова рађаш.

Наше истинско рођење јесте оно када сами себе родимо!

Ко роди самога себе, тај је већ самим својим рођењем – вечан!

Ако ово знаш, онда – СВЕ ЗНАШ!

04

Буди Сам Свој БОГ; буди Сама Своја БОГИЊА!

Бели Срби и Беле Србкиње – главе горе!

БОГОВИ СТЕ!

Шта још хоћете мимо тога и више од тога?!

СВЕ ВЕЋ ИМАТЕ, ЈЕР – СВЕ ВЕЋ ЈЕСТЕ!

Нећу да вас чујем, да кукате и да се жалите!

БОГОВИ СТЕ!

Заиста, БОГОВИ СТЕ!

(Негде у Србском Банату, 14. месеца липа, 7526.)