Осећате ли?Како нас тај сат убрзава.Да није њега,било би смешно говорити о појави времена.

Тако брзо тече…

Ми се запричали.Тако цели дан могли би…

Празне приче-исцрпе човека.Оболе га…,стегну за врат и обесе се ко ђинђуве…

Вишак…од њега боли глава и мисли се непотребно.

Како препознајеш тај вишак?

Вага и тас,пријатељу.Вага и тас!Мериш по неколико пута,одмераваш.

Умориш се,тако.Ко да се обазире?

Рутина.Укорени се биљка,задебља стабло…

Свакодневица увија…лако превари.

…Од укуса јела ко ручак спрема-Зна да од зачина зависи.

Одговорност.

Према коме ако не према себи.Од себе кренеш и не мораш даље…све се посложи.

Лако је теби-Препознао си.

Црв који нагриза…Корозија и гвожђе оштети…

Исправно говориш…да занемаримо сате и останемо-Изнад времена!

Опуштајућа музика и смиреност импулса!!!

Боже,тек сада видим ројеве звезда…Кад се препустим,размислим,нигде не журим.

Журба хвата и тркача.А оног ко седи и о себи унутар беседи-тешко се досети да га ухвати.

Нема начина.

Није начин битан…Зачин је!

Зачин?Смешно закључујеш.

Не!Љубав зачињава,опчињава,…неописана арома…Прија,мами живот да процвета.Тад све уме и разуме-нема тескобе…

Да зачинимо онда-Ову ноћ бескраја…

Све је ствар укуса,…различитост шаренила обогаћује.