-слика: сеоски крст на Старој планини-

Археолошким истраживањима откривено је да су прастари народни крст употребљавали знатно пре појаве монотеистичких религија. Најстарији крстови констатовани су на предметима из млађег каменог доба. (…)
Крст је старословенски назив. Он је старим Словенима био познат и употребљаван је знатно пре примања хришћанства. Као симбол хришћанства, настао је тек у III веку нове ере.

Крст као украс који је ношен на ланчићу око врата био је честа појава код старих Словена. Код Јужних Словена крст се јављао на разним предметима који су служили човеку током целог живота, па и после смрти. И стари Срби су знали за крст и употребљавали су га пре примања хришћанства. И сада се у народу разликују две врсте крста: један је „часни“, хришћански, док је други народни, који за цркву није био часни, већ „пагански“ (по В. Чајкановићу).  (…)
Наш народни крст није настао пуким случајем. Он је израз општег народног веровања у антропоидно божанство, које је представљано сохом (идолом) раширених руку…

Извор: „Српски митолошки речник“, стр. 264-271.