Ниси сама,
чујем те у даљинама,
зовем кроз мрежу речи
у таласима звука,
слушам птице кад запоје –
ниси сама
нас је двоје

Говорим речи
љубавне, заумне
и милујем лик твој у оку,
док расплићем плетенице –
ниси сама,
ниси сама

Зовем те
небо док сања,
месецу очи кад згасну и
сунце раскриљује недра
зовем те
кроз шаренило дуге
док други се љубе –
ниси сама

Знам!
Постојим
једино кад тебе има,
у тишини уха
зов ти чујем

Ниси сама –
нас је двоје
кад погледи се сретну
у јаркости свица
за тренутке среће
срце моје
у васељену полетеће

Зовем те, мило моје,
нас двоје,
уз мирисе цвећа
сва си моја срећа

За дах твој
душу ти поклањам
у вечност
док те сањам
само јастука
мирис да изнедриш
ниси сама –
нас је двоје,
око моје!