Верица Стојиљковић: О, погледај
О, погледај небо нас, не једно, чека
и негде и овде и тамо,
О, послушај како шуме
листови разнобојни
нашег дрвећа, многобројни
и негде и овде и тамо
О, послушај како ветрови свирају
врховима светопланинским,
и како виле живих вода певају
о животима безвременим
О, погледај, птице над нама прелетају
и негде и овде и тамо
Крила под грањем им шуме
О, погледај – искри Сунчани плам
а звезде …радошћу
на путеве нас испраћају и
са њих дочекују
О, осети – руке ткају
нити љубави безкрајне и
пишу прва имена наша
и негде и овде и тамо
О, види – снови се сањају на
заталасаним одјецима
гласова наших душа
док се румене латице
на пољима жељама ствараним
О, Лепоте и Радости ходања
травама што каде
животе блиске и далеке
и негде и овде и тамо


