Драган Симовић: Ми већ јесмо Богови и Богиње, само што још нисмо свесни тога!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Срби и Србкиње, будни смо!

Сам Бог зна колико смо еона чекали да се пробудимо!

Пролазили смо кроз многе инкарнације, кроз многе животне токове у некаквом чудном стању – ни будном ни спавајућем!

Живели смо као сва друга бесловесна бића.

Живели смо, а нисмо били ЖИВИ!

Следећи наш ступањ јесте СВЕТ БОГОВА.

Наша следећа инкарнација, наше следеће оваплоћење и рођење, гле! догодиће се у СВЕТУ БОГОВА.

Ја верујем, а и знам!

02

Замислите само, Срби и Србкиње, колико смо еона чекали да се инкарнирамо, да се родимо у звезданој раси Белих Срба!

Пред нама је сада прилика, пред нама је шанса која највећег васељеног блага вреди, а на коју смо, ето, чекали милион година: да се из света људи у највишој људској раси – Раси Белих Срба – узнесемо на виши ступањ Присуства и Стварања, на ступањ Белих Богова!

Ако ту прилику пропустимо, ако ову шансу прокоцкамо, чекаћемо још милион година – а питање је, да ли ћемо и дочекати!

03

Будан човек освешћује, без престанка.

Освешћује двадесет и четири часа у дану, и триста шездесет и пет дана у години.

Сваки корак је освешћивање, сваки удисај и издисај је, такође, освешћивање.

Морамо из часа у час да проширујемо своје поље свесности и свести.

Испрва ће то поље бити величине нашег видљивог тела, а потом ће, убрзано, да се шири из трена у трен…

Када наше поље свесности и свести буде било широко и пространо као наше звездано јато, као наша Васељена, тада ћемо се узнети на ступањ Белих Богова, и бићемо – Они!

Ми ћемо бити Богови којима сада тежимо!

Ми већ јесмо Богови и Богиње, само што још нисмо свесни тога!

У Свету Богова срешћемо се са самима собом – Боговима и Богињама!

То је наш Пут, то је наш Циљ, то је наш Сан!

Један коментар

  1. Милан's avatar
    Милан

    Драгане,
    Добро и паметно ведаш… већина житеља наше планете ово наше постојање доживљава као ВРТИЋ… дрека.. вика.. туга… радост..потребна одрастања …. везивање за све могуће игре, игрице .. звечка им је нон стоп у рукама…. они напросто “уживају“ овде …. прихватају сва правила спољног света… једноставно не осећају Творца…
    Мањи број ипак успе да крене ка свом праузроку … њима је Милград ШКОЛА … осећају и делимично разумеју “правила игре“.. имају доста колебања … желели бих лепше слике света … хтели бих понекад да зауставе стампедо који јури ка амбису и пропасти и бивају често прегажени и тој накани…. изабрали су добар правац….
    И на крају само појединци овде дају завршне испите СВЕ -УЧИЛИШТА … разумеју да све ово мора да буде баш овако.. прихватају Божју вољу и правду… стапају се са својим Створитељом… још пар ситних испита… и ето прилике да се крочи у Свет Богова.

Оставите одговор на Милан Одустани од одговора