Драган Симовић: СВАРОГОВО СУНЦЕ
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Иза сунца које видимо, налази се сунце које не видимо.
Нас не обасјава и не греје ово видљиво, већ оно невидљиво сунце.
Видљиво сунце је отеловљење невидљивог сунца.
Светлост видљивог сунца долази од светлости невидљивог сунца.
Видљиво сунце нема светлости по себи, већ светлост прима и предаје од невидљивог високо духовног сунца.
То исто бива: са звездама, с планетама, с људима, као и са свим иним бићима која се пројављују у видљивим световима.
Иза свега материјалног и видљивог постоји ИСТО ТО – али невидљиво и духовно – што даје облик, суштину и смисао материјалном и видљивом.
НАШЕ СУНЦЕ ЈЕСТЕ СВАРОГОВО СУНЦЕ.
Нас обасјава и греје Сварог Тросунчани – Сварог Свебох – преко ОВОГ видљивог сунца и још два онострана невидљива сунца.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Сварагово Сунце
Иза
Сунца
Сунце
се
крије,
пустило
зраке
снажне
и
јаке,
да
му
да
светлост
у
леђа
а
зраци
за
дивно
ткање
буду
му
пређа.
Тако
и
ти
стојиш
иза
мене,
за
све
речи
и
поеме,
од
невидљивог
видно
се
види,
зато
је
јачи
онај
ко
иза
зрачи.
Испред
мене
је
чистина
вредна
као
истина,
у
речи
у
дела,
Ја
сам
смела
а
Он
није,
зато
се
иза
мене
крије.
Велика Томић
Сварагово Сунце
Иза
Сунца
Сунце
се
крије,
пустило
зраке
снажне
и
јаке,
да
му
да
светлост
у
леђа
а
зраци
за
дивно
ткање
буду
му
пређа.
Тако
и
ти
стојиш
иза
мене,
за
све
речи
и
поеме,
од
невидљивог
видно
се
види,
зато
је
јачи
онај
ко
иза
зрачи.
Испред
мене
је
чистина
вредна
као
истина,
у
речи
у
дела,
Ја
сам
смела
а
Он
није,
зато
се
иза
мене
крије.
Велика Томић
Извињавам се читаоцима за постављена два иста коментара.