ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Пре четрдесет година, у разговору за један београдски месечни часопис, рече ми професор Драгољуб Јовашевић, уважени композитор и етномузиколог из Чачка:

Новокомповане србске песме подстичу, пропагирају и промовишу владари из сенке, заклети непријатељи Србства, преко својих људи и удружења, како у Србији тако и изван Србије, а са једном једином сврхом – урушавање, раслојавање, разводњавање и поништавање србског духовног бића, србске самосвести и самобитности, србске изворне музике и душе, србске традиције, србске културе и уметности. Ова новокомпована музика, овај кич и шунд, ово смеће у музици и култури, опасније је од свих вражјих дивизија, од сваке душманске војске на бојном пољу.

Кроз пола века, Срби ће, слушајући ово смеће од музике, изгубити сваку самосвојност и самобитност, изгубити слух, осећај и осећање за уметнички лепо, а с тим ће, упоредо, изгубити и своју нациоланалну и расну самосвест.

По објављивању овог текста у београдским новинама, одмах сам, од другова из Це-Ка, стављен на листу државних непријатеља, а и сам професор је имао доста неприлика у свом родном граду.

02

Данас, путујући Србијом, уздуж и попреко, схватам да је турбо-фолк, кич и шунд – то најгрозније музичко смеће захватило свеколико Србство, од последњег заосека у последњем – како планинском тако и равничарском – селу, па све до саме метрополе.

Какву будућност – питам се – какво благостање, какав напредак и какав мир у срцу и души може да има народ који слуша такво смеће од музике?!

03

Примитивизам и простаклук је свуда око нас.

Све је више примитиваца и простака, све је више злог и поганог света.

Ни у граду ни на селу одавно нема мира, смирења и спокоја.

Ма где да се лети затекнете у Србији, ви, напросто, не можете да живите од буке.

Бука вас доводи до пуцања, до растројства, до лудила.

Преостаје вам једино да побегнете некамо у дивљину, где уопште нема људи, јер, у противном, свуда око вас људи производе неподношљиву буку – музиком, говором, мислима, осећањима, делима…

04

 

 

Србија је лепа и дивотна.

Нигде Мајка Природа није била тако штедра, тако широке руке, као у Србији!

Али, људи који у овом времену бораве у Србији, уопште немају никаквог слуха, никаквих чула и осећаја за лепоту и дивоту Мајке Природе.

Пластика и смеће је свуда уоколо: по потоцима и рекама, на језерима и пропланцима, у гајевима и парковима, на излетиштима и рудинама… Пластичне кесе висе по врбама, тополама, брезама, јасикама, јеликама, буквама…

05

Како унутра, тако и напољу.

Оно што један народ носи у свом срцу и својој души, то ће постати његово окружење – свет у којему обитава!

Ако смеће од музике слушамо свакодневно, без престанка, онда ће и смеће од пластике бити свуда око нас!