Вече се шуња преко зелених ливада,

хита ка гори и

спушта месечеве сене.

Као  лампиони пале се звезде,

прошарају небо светлошћу

тако да свако нађе свој пут.

А тиха река кањоне ломи,

пратећи свој далеки пут.

Ветар полако запљускује обале

великих планина,

лагано се њише гора

и носи свој чаробан звук.

Месец који будан сања и диви се гори,

слапови који гласно жуборе и опомињу

да су будни чувари горе.

То је лепота дивљине ноћи,

где је спокојан свако и

мирно чека јутро да настави свој пут.