У Тијању још чувамо старински разбој

На коме је ћилиме ткала моја баба Обренија

А потом ткање наставила и мајка Стана

Разбој је без цртежа по сећању за три дана

Направио мој златноруки отац Војислав

 

 

Удубљујем се да видим Творчев разбој

На коме Он тка а и ми с Њим потку света

И видео сам у својој души – у њеном сјају

Дрвени разбој сачињен од Дрвета света

И видех како Творац затеже основу ткања

 

 

Јасно видим све живо из свих светова у ткању

На Творчевом разбоју – јер појединца нема!

Творац жмирка на једно око  – надгледа ткање

И кадкад убада по коју правдо-љубавну жицу

Да ткање држи смер вечног и безкрајног раста