Драган Симовић: МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Тугујем, кад Род мој тугује.

Патим, кад Род мој пати.

Болујем, кад Род мој болује.

Радујем се, кад се Род мој радује!

Одувек су ми биле теже патње мојих ближњих, него моје властите патње.

Живо се сећам, као да је јуче било, да сам се у једно летње вече – а то бејаше пред мој полазак у школу – веома ражалостио и расплакао, просто заридао, када сам у једном трену, и, некако иненада, схватио, да ће моји родитељи, да ће сви они који су ми мили и драги, једнога дана умрети!

Нисам плакао и ридао за собом, нисам жалио за својим животом, већ сам плакао и ридао за ближњима својим и жалио за њиховим животима.

Такав сам и данас.

Само што је то ДАНАС још дубље и болније!

02

Србски песник – вилењак са звезданом лиром, носи у своме срцу цео свој Род.

Он носи у своме срцу цео свој Род, чак и онда када бива несхваћен, неприваћен и прогоњен од својега Рода!

За вилењака са звезданом лиром није важно како ће Род да се опходи према њему; битно је да у његовом срцу вечно гори огањ љубави према властитоме Роду.

Сваки србски песник – вилењак са звезданом лиром може да понови и усвоји стих једног прослављеног србског песника:

МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ!

03

Песник си и вилењак са звезданом лиром тек онда када те све ране твога Рода боле.

Све док те не боле све ране властитога Рода, Великог Рода, ти не можеш бити песником-вилењаком, већ обичним књишким пискаралом и стихотворцем.

 

(У Великом Гају, на самој рубежи, последњег дана месеца жетвара, 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s