Два су најтужнија појма на свету:

Неузвраћена љубав

И неми стих.

 

 

ДРАГИ БРАТЕ

 

1.

Мој драги брате, теби се обраћам

Музика ми твоја, сада једино срце лечи

Жаловите твоје клавирске дирке

Играју у ритму живота мога…

Јер време пролази, као у тоновима, мог Пољског брата Шопена.

 

2.

Одмах на почетку игноришем патетику

Патос није огледало моје ћуди!

Већ прелазим на ствар конкретно

Теби, Пољски брате се обраћам

Нежна тона музика твоја, једино ме сада слуша

 

3.

Кад се осећања скупе, а речи пресуше

С ким поделити, тај терет тешки?

Када само туп ехо, одзвања у теби

Ехо неиспеваног Епа и празнине у облику неизрецивости

То је неми стих! У мени одзвања, тај неми стих!

 

4.

Ах…траг без стопа, пут без почетка

Када твоје речи, нема ко да слуша

Твоја повређена осећања, нема ко да залечи

Само тупи ехо, који те прогања

Гласан врисак – то је неми стих!

 

5.

Зато, мој брате Пољски

Речи ове нек се у музику твоју салију

Да и овај неми стих добије очи

Глас, лице, језик и тонски облик

Кроз твоју мелодија, живот да му подариш!

 

 

ОНА

 

1.

Моћни Хефест је њене очи ковао

Подно Олимпа у ковачници од смарагда

Од рубина и сафира исковао

Те блештаве зенице, из пламеног огња златна!

 

2.

То је Афродита! Образи њени

Умивени росом као латице црвене. Ружини

Пупољци, сунчеви зраци на небу разливени

Под окриљем плашта јутра, рађају се капи кристални!

 

3.

У њеном лику, све трагедија… све гори

Град у пламену! Жиг бакље у тамној ноћи

Као због епске, трагичне љубави

Све ме ња њу подсећа, на смрт античку

 

4.

Њена коса мирише на ружмарин

У поноћ кад с пучине мора задува ветар ледени

Се најежим! Помислим, на њене црвене усне као у Венерин

Пожудом обојен додир, како гори дубоко у мени!

 

5.

И пламени огањ распали, у сећању

То је моја Ерато, Грчка божица помислим

У постељу као стари гроб празну, да реч обећану

Дошла је! Али се увек преварим!

 

6.

Само студен ветар, као сведок неми

На моју кожу, спусти свој леден свод

Од додира његовог, то ме подсети

Да све је, бујне моје маште плод!

 

 

НЕ БОЛИ МЕНЕ

 

1.

Не боли мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Туп одјек сеоског, црквеног звона

Који позивана на литургију народ, али њега нема… нема…

 

2.

Не болим мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Студени Сибирски ветар

Што шиба по пустим планинским врховима, мислећ да је сретан

 

3.

Не болим мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Старчеве слепе очи

Та празна очна дупља која не може ништа да срочи

 

4.

Не болим мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Грчевит мајчин плач

На синовом гробу, који млад погину у рату као извиђач

 

5.

Не болим мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Губитничка застава

Која изгажена, на ратном пољу у блато израсла

 

6.

Не болим мене, та неузвраћена љубав њена

Већ ова рима, стих и строфа нема

Што је нема као:

Шопенова клавирска дирка

Чији тон у мом срцу, пламен стидљиво, оптимизмом распламсава

 

 

Два су најтужнија појма на свету:

Неузвраћена љубав

И неми стих.