…. Дајеш ми свтлосну цедиљку

Да из мене песме цеди….

Зашто када ми ти на рамену

Светлиш и душу голицаш?

 

Да ме цеди – незрелу –

То је убиство…. природе!

Дај ми само мало воде

Живе воде са длана свога.

 

 

И отварат ћу се лат по лат

Развијати се лист по лист

И нектар најслађи сливати

Лагано….лагано….  И нежно….