Нећу, не могу и не умем да мрзим.

Никога и ништа.

Мржња би ме убила, и буквално.

Немам снаге за мржњу.

За мржњу треба снага коју ја никада нисам имао.

Нисам створен и рођен да мрзим.

Ако је ово свет мржње, онда сам ја промашио свет!

Када бих мрзио, умро бих за кратко, на пречац.

Умро бих од мржње.

Верујем у чуда!

Верујем у сва могућа, па и највећа чуда.

Од детета сам био такав.

Чуда се вазда дешавају, али само онима који верују у њих.

Ако верујемо у чуда, онда нам се чуда и дешавају, по свим Божјим и космичким законима.

Овај свет је тако суров, да, напросто, морам да верујем у чуда, јер, другачије не бих могао живети и опстати у овоме свету.

Да нисам веровао у чуда, не знам да ли бих поживео и двадесет година у свету!

Не љутим се ни на кога, и никоме ништа не замерам.

Идеализујем све ближње своје, све оне који су ми мили и драги.

Идеализујем их, и у свима њима тражим и налазим савршенство – Лепоту Стварања!