ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Себичан и саможив човек ништа нема.

Њему ни Створитељ ни Васељена не дозвољавају да ишта има.

И ако нешто стекне, брзо губи.

А све што је и стекао, то је привид и опсена.

Што више граби, све ће мање имати.

Грамзив, себичан и саможив човек јесте највећи паразит у Васељени.

Са становишта Васељене и бића из Вишњих светова, себичност је противна свим Законима Стварања и Љубави.

02

Све имамо тек онда кад се свега одрекнемо, кад ништа не својатамо и не присвајамо.

Како човек узраста и стари, тако мора свега полако и поступно да се одриче.

Завршница одрицања јесте одрицање од земаљског тела и  живота на Земљи.

Да бисмо добили живот у Вечности, морамо да се одрекнемо живота у Времену и Пролазности.

Пут навише ка Извору Живота подразумева и одрицање.

Нема духовног узрастања без одрицања.

Зашто бисмо ишта грабили и отимали у овоме свету, кад већ имамо Васељену, имамо све овостране и оностране светове?!