На врху крошње лист што небу стреми
Недозрелом плоду црв је први гост
Роса хладна – трагови лета неми
И на једну обалу наслоњен мост

 

Недоумицу новом дану краде
Још врео и ћутљив сунчеви зрачак
Као у оне године безбраде
Јетко се душом проспе наде трачак

 

Сваки нов дан гњлим се воћем храни
Украј стабла стало минуло време
Где лето, где јесен – на којој страни
Септембар – радост или тешко бреме

 

Из погледа бежи небо чисто
Вране у магли већ слути јутро свако
Ветар глас носи – никад више исто
Док лист с врха крошње већ пада полако