Верица Стојиљковић: Зором гледам на језеро
Зором гледам језеро … непрегледно
Видокруг… небо светло водом спојено
Не постоји граница у даљини
Као Свемир да је застао у трену
Ветрови још спавају у тишини
Поглед и поглед… душа сусрет
Са руке полеће птица
Звук лаган, крила прхут
О, где неста,…душо.. док птице погледах лет …
Прекида се питања звон
срце уз срце стаје
застаје живот у ходу свом
срце и срце и око и око
се препознаје…
ти…ја… овде би рекли
у времену скок…
ти … ја … јава као у сну
жар светли
речи се не говоре
а душа и душа… чују!
И душа уз душу, у души, путује
Тамо, где све Једно опет постаје!


