ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Ако сејемо љубав, љубав ћемо и жњети.

Како у овоме свету, тако и у иним световима.

Јер, љубав је свуда: на свим звездама и сунцима, у свим сазвежђима и звезданим јатима, у свим световима и васељенама.

Шта год да љубимо, ми душу своју љубимо.

Кога год да љубимо, ми душу своју љубимо.

Наша је душа свуда и у свему.

Ако љубимо – душом и срцем љубимо! – тада је наша душа велика као Васељена, као Стварање, као Постање, као Вечност.

Душа која љуби постаје Душа Која Ствара.

Душа Која Ствара постаје Божја Душа.

Нека душа сваког Белог Србина и сваке Беле Србкиње постане Божја Душа!