Онда када занијеме ми усне,

Запјеват ће моје срце

А ту пјесму ће чути

Кћери и Синови Неба.

Моја је кућа горе, са њима,

И постељу једну чувају за мене

Да кад пристигнем

Из овога живота,

Одморим од човјечјих дјела.

 

Но вријеме за одлазак још није.

Још има рада за моја плећа,

Обавеза свуда ићи и бити,

И ненајављена изненађивати.

Још морам пружати руке и душу,

И нешто на боље

Покушати промијенити.