Драган Симовић: О Белом Србству – поновљени записи


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Неосвешћен Србин не само што је никакав Србин, већ је и никакав човек.

Он се повија за сваким ветром; он свакодневно мења и веру и идеологију; он је свачији и ничији – без прошлости и будућности.

И, будући да ништа не зна о својим прецима, он ни о својим потомцима ускоро ништа знати неће.

Ако Србин није Србин, он постаје зао и потуљен, лукав и подмукао, јадо и никоговић, поган и гад.

Неосвешћене Србкиње постају лаке жене, језичаве и свадљиве, а неретко и блуднице.

Оне се паре са сваким изродом, похлепне су и грамзиве, незасите и среброљубиве.

За новац ће дати све што имају, а имају само тело чијој нези посвећују све своје слободно време, само да би га што боље уновчиле.

Све сам ово видео и освестио још у раној младости.

02

Бели Срби и Беле Србкиње јесу сушта супротност и опречност оваквим Србима и Србкињама.

Бело Србство јесте бесцен драгуљ извађен и очишћен (избрушен и углачан) од талога и шљаке неосвешћеног Србства.

Они су своју крв, свој генетски и предачки запис још на рођењу повезали са Духом и Свешћу Творца и Белих Богова.

Бело Србство је увек Сварогова Вертикала.

У свим временима, вековима и световима.

И ово још да се зна: само су Бели Срби одувек и заувек гинули за Србски Род, да би после свих ратова и војни, бивали скрајнути и понижени, издани и продани од бесловесног Србства.

Од сада, Бели Срби не смеју више да гину за Србство погани и изрода.

Нека чувају, штите и бране само себе и, Бело Србство – своје Бело Звездано Јато!

(Негде у Србском Банату, 21. гумника 7526.)

Један коментар

Постави коментар