ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Благодарећи поезији, ја сам многе своје минуле и будуће животне токове згуснуо у овај животни ток.

Поезија је чудо учинила од мене!

Преко поезије и кроз поезију, дошао сам до знања, мудрости и тајни за којима сам, вероватно, трагао еонима у својим ранијим животним токовима.

Никада, па ни у раној младости, нисам пожелео да моја поезија мења свет, да мења друге људе, већ је за мене писање, стварање и живљење поезије бивало као пијење живе воде, као удисање и издисање ваздуха.

У поезији су згуснуте највеће мудрости и тајне Васељене, сазвежђа и звезданих јата, овостраних и оностраних светова, али људи овога времена нити разумеју нити воле поезију, и зато ће још ко зна колико лутати и тумарати по лавиринтима овога света илузија, омаја и опсена тражећи смисао својега живота и живљења!

Ко не разуме језик поезије, тај не разуме ни језик душе.

Поезија и душа бивају једно, јер деле једну те исту судбину међу звездама и сунцима.